АУТОРИ

Љиљана Хабјановић Ђуровић (1953.) се од 1996. године посветила се само књижевном раду. Године 2003. основала је издавачку кућу „Глобосино Александрија". Откад је, маја 1996. године, објављен роман Женски родослов, Љиљана Хабјановић Ђуровић је најчитанији и најтиражнији писац који ствара на српском језику.

Ауторка је четранест романа: Јавна птица (1988), Ана Марија ме није волела (1991), Ива (1994), Женски родослов (1996), Пауново перо (1999), Петкана (2001), Игра анђела (2003), Свих жалосних радост (2005), Запис душе (2007), Вода из камена (2009), Сјај у оку Звезде (2012), Наш отац (2014), Гора Преображења (2015) и Онда је дошла Добра Вила (2016). Објавила је и књигу литерарне публицистике Србија пред огледалом (1994).

Једини је књижевник (од 1973. године, од када се праве листе читаности) чије су књиге биле пет пута најчитаније у библиотекама Србије.

На предлог Његове светости Патријарха српског господина Павла, Свети архијерејски синод Српске православне цркве за Божић 2007. године одликовао је Љиљану Хабјановић Ђуровић Орденом Светог Саве за њен књижевни рад.

На предлог Његове светости Патријарха српског господина Иринеја, Свети архијерејски синод Српсле православне цркве 2016. године одликовао ју је орденом Деспота Стефана Лазаревића за достигнућа у пољу уметности.

Град Крушевац јој је 2016. доделио Видовданску награду за допринос култури.

Добитница је најзначајнијег друштвеног признања у Србији, Вукове награде за 2009. годину за „изузетан допринос развоју културе у Републици Србији и српском културном простору", као и Златног беочуга, награде Културно-просветне заједнице Београда 2008. године „за трајни допринос култури Београда".

Јануара 2014. године Удружење књижевника Србије доделило је Љиљани Хабјановић Ђуровић награду „Симо Матавуљ".

Осим ових, награђена је са још двадесет три књижевне награде и признања.

Љиљана Хабјановић Ђуровић је најуспешнија српска списатељка у иностранству после 2000. године. Објавила је 42 књиге на 16 језика (чешки, италијански, грчки, хрватски, македонски, француски, мађарски, бугарски, украјински, руски, румунски, белоруски, грузијски, енглески, немачки, албански), у 56 издања. Њен рад је представљен у угледним књижевним часописима, а више студената славистике има за тему својих дипломских и магистарских радова њена дела.

Добитница је високог признања Руске православне цркве и Форума „Православна Русија" за роман Игра анђела, као најбољи роман страног аутора објављеног у Русији у 2010. години.

Добитница је главне награде Златни витез на Другом међународном литерарном форуму словенских земаља одржаном маја 2011. у Русији за роман Игра анђела.

Октобра 2012. године, у Италији, уручена јој је Медаља цркве Санта Кроче (Санта Цроце) у Фиренци.

Међународни биографски центар у Кембриџу уврстио је Љиљану Хабјановић Ђуровић 2001. године у преглед „Ко је ко међу писцима и ауторима у свету", а од 2005. неколико пута је проглашена за једног од сто најутицајнијих књижевника у свету, посматрано на регионалном нивоу.

Аутор је сценарија за документарни филм “Гора Преображења – Прича о Светом Сави”, “Само нас љубав може спасити” и сценариста дугометражног играног филма “Света Петка - Крст у Пустињи.”

Рођен у Београду 1988. године. Дипломирао филмску и тв режију 2010. године у класи професора Драгана Елчића на Академији Уметности у Београду, где је радио као асистент 2011-2016. године.

Аутор је 10 кратких играних филмова:

Туга (2009) по мотивима приче Антона П. Чехова, дипломског рада Након Што је Петао Запојао (2010), Хибернација (2013), Stand Down Tragedy (2014), Лепота (2014), Ђурђевак Црвени (2014), Пут (2015), Хипертензија (2016), Додир на бол (2017) и Кукавица (2017), 5 кратких документарних: Пој (2007), Innocent Sinners (2008), Обележени (2008), Земља (2008-12) и Last Minute Aid (2014).

„Љубав Долази Касније“ (2013) је његов дебитантски играни филм, који је премијеру имао на 41. београдском ФЕСТУ 2013. године, а награђен је на Beverly Hills Film Festival-у за најбољу режију, El Rey Наградом за режију на Barcelona Film Festival-у и трећом наградом за сценарио на SCREENFEST фестивалу сценарија у Врњачкој Бањи. Био у селекцији још 8 фестивала у земљи и иностранству. Тв премијеру имао је на РТС-у.

Дугометражни документарни „Ви Идите, ја нећу!“ (2015) о страдању српског народа и његовог верског и културног наслеђа на Косову и Метохији, имао је премијеру у Подгорици за Видовдан 2015. потом у Београду, а затим и 40 пројекција у Србији и региону. Телевизијску премијеру на Студио Б и РТС2. Филм је био у званичној такмичарској селекцији 39. Московског фестивала 2016. међу 7 документарних филмова из целог света, и у селекцији фестивала „Златни Витез“ у Русији.

Средњеметражни документарно-играни тв филм „Гора Преображења – Прича о Светом Сави„ (2016) имао је тв премијеру на Студио Б.

Средњеметражни документарно-играни тв филм „Само нас љубав може спасити“ (2017) премијерно приказан на РТВ Војводина, потом и на Студио Б. Филм је приказан на фестивалу „Златни Витез“ у Севастопољу 2017.

До данас је лауреат 19 признања за своје филмове, који су били у преко 30 селекција домаћих и страних фестивала.

Радио је као асистент и редитељ друге екипе на пројектима филмова и телевизијских серија еминентних домаћих редитеља.

Ђуровић је такође био селектор BELDOCS фестивала документарног филма 2014. и 2015. године, Видовданског фестивала у Херцег Новом 2015., као и члан жирија фестивала ПРВИ КАДАР у Источном Сарајеву 2014. и ИНТЕРФЕР фестивала репортаже 2016. и 2017. године.

Аутор је 2 збирке кратких прича и сценарија („Сви усамљени људи“ , „Замили једног јутра устанеш кад оно ништа“) и 2 збирке песама („Улица жеља“, „Како се на српском каже љубав“).